Bilo je leto, raspust između treće i četvrte godine srednje škole. Te večeri sam se sa Acom vraćao kući iz grada. Pre toga smo odigrali dve partije bilijara, u kojima sam ga oba puta pobedio, pa je, naravno, bio prilično nervozan. Oduvek je bio takmičarski nastrojen i teško je podnosio kada bih bio bolji od njega.
Poznavali smo se od detinjstva. Živeli smo kuća do kuće, a iako sam bio stariji svega nekoliko meseci, Aca se uvek ponašao kao da je moj stariji brat. Bio je samouveren, poznat u gradu i često je ulazio u probleme. Ja sam, za razliku od njega, bio povučeniji i mirniji.
Između nas je postojala jedna tajna o kojoj nikada nismo razgovarali pred drugima. Iako je Aca u javnosti voleo da glumi velikog frajera, nasamo smo imali mnogo prisniji odnos. Međutim, poslednjih šest meseci sve se promenilo. Upoznao je Ivanu, devojku koja je išla sa mnom u školu, i nekoliko meseci ranije mi je priznao da je zaljubljen u nju.
Zato mi nije ni palo na pamet da bi te večeri moglo da se dogodi nešto neobično.
Dok smo prolazili našom ulicom, koja je uvek bila potpuno mračna jer ulična rasveta nije radila, Aca me je zamolio da mu dam cigaretu. Umesto da nastavi prema svojoj kući, iznenada je skrenuo u napušteno dvorište.
Zastao je ispred stare kućice i rukom mi pokazao da priđem.
„Šta radiš, jesi li normalan?“, upitao sam ga.
Samo je stavio prst preko usana, otvorio vrata i pozvao me unutra.
„Obio sam bravu pre nekoliko dana. Nije bilo teško“, rekao je potpuno mirno.
Ušli smo u prazan hodnik, a zatim je otvorio vrata jedne sobe. Unutra se nalazio samo stari krevet. Kroz prozor je ulazila mesečina, koja je obasjavala prostoriju, ali i Acu. Nosio je beli džemper, a njegovo ponašanje bilo je potpuno drugačije nego inače.
Nisam znao šta planira.
Prišao mi je, zagrlio me i poljubio. Iznenadio sam se jer smo takvu bliskost odavno ostavili iza sebe.
„Šta se čudiš? Znam da ti nedostajem“, rekao je uz osmeh.
Pokušao sam da se našalim, ali onda je izgovorio nešto što me je posebno pogodilo:
„Ovo nam je poslednji put. Hoću da ga zapamtiš.“
U tom trenutku sam shvatio da je i sam znao koliko se naš odnos promenio. Te večeri smo ponovo prešli granicu koju smo ranije pokušavali da sakrijemo od svih.
Ostali smo u toj kući još neko vreme. Kada smo konačno izašli iz sobe, Aca je zapalio cigaretu i naslonio se na zid.
„Brate, znaš da mi značiš, ali više ne možemo ovako. Sa Ivanom je ozbiljno. Ne želim da joj radim iza leđa“, rekao je.
Nisam imao šta da odgovorim. Samo sam klimnuo glavom.
Vratili smo se kući kao da se ništa nije dogodilo. Pozdravili smo se ispred njegove kapije, svako je otišao svojoj kući i legli smo da spavamo.
Mislio sam da je to zaista bio kraj jedne naše tajne. Nisam ga pitao ništa narednih dana, niti sam želeo da ga podsećam na tu noć.
Ipak, Aca nije dugo izdržao bez našeg starog odnosa.
Ponovo se dogodilo.
A ja sam, izgleda, bio mnogo strpljiviji nego što je on očekivao.
Priča je zasnovana na ličnom iskustvu. Imena su promenjena zbog privatnosti.