KAKO JOJ MOJ MUZ GLAVU NASLONIO…
KAKO JOJ MOJ MUZ GLAVU NASLONIO…… Otvorila sam frizerski salon pre dve godine i konačno prelomila da zaposlim pomoćnicu jer više nisam mogla sve sama da postignem. Devojka je bila vredna, mila, mušterije su je obožavale, ali moj muž je odjednom postao neobično “zainteresovan” za poslovanje lokala. Čovek koji do juče nije znao gde stoji usisivač u kući, odjednom je dobio neodoljivu želju da mi “pomaže”. Dolazio je svaki drugi dan da promeni sijalicu, da proveri grejanje, donese kafu ili preuzme robu. U početku sam bila presrećna što se napokon angažuje oko mog posla, sve dok nisam primetila kako se njen osmeh menja čim on uđe na vrata i kako se oboje ućutkaju kad god napravim korak ka pomoćnoj prostoriji. Jednog popodneva sam rekla da idem do banke i da
se neću vraćati do kraja smene. Zapravo sam se vratila posle 15 minuta jer sam zaboravila pečat. Ušla sam nečujno kroz sporedni ulaz i zatekla ih u kuhinjici lokala. Stajali su priljubljeni uz radnu površinu, sa njenom glavom naslonjenom na njegova prsa dok joj je on lagano prelazio rukom kroz kosu. Nisam vrištala. Samo sam stajala na vratima i gledala ih dok nisu shvatili da nisam sama. Izraz čistog užasa na njegovom licu i njeno nervozno popravljanje kecelje govore više od hiljadu reči. Ona je spakovala makaze i otišla bez reči pre kraja dana, a sa njim sam završila sve priče te iste večeri. Danas u salonu radim sama i mirnija sam nego ikada. Boli kad te izda neko s kim si gradio život, ali mi je drago što sam zaboravila taj prokleti pečat — spasio me je godina življenja u laži.
