Komšinica me zamolila da joj pričuvam muža dok je ona na službenom putu, ali nisam očekivala da će se situacija ovako završiti. Sve je počelo sasvim bezazleno. Zamolila me je da mu ponekad donesem ručak jer radi od kuće i nema vremena da kuva. Pristala sam, ipak smo komšije već deset godina. Prvog dana me je pozvao da popijemo kafu, drugog je insistirao da ostanem na ručku, a trećeg mi je rekao da mu je mnogo prijatnije kada sam ja tu nego kada je njegova
žena kod kuće. Nasmejala sam se i promenila temu. Međutim, počeo je sve češće da mi šalje poruke, čak i kasno uveče. Kada se komšinica vratila, pozvala me je na kafu i pitala zašto joj muž toliko često pominje moje ime. Nisam znala šta da odgovorim. Najgore je što mi je njen muž pre dva dana poslao poruku da bi voleo da se vidimo nasamo. Nisam odgovorila, ali sada ne znam da li da joj kažem šta se dešava ili da se pravim da ništa nisam primetila. Ne želim da izgubim komšinicu zbog njenog muža, ali ne želim ni da ispadne da sam nešto pokušavala iza njenih leđa. Šta biste vi uradili na mom mestu?