Prošlog meseca u kući nam je nestalo oko 500 evra iz

Prošlog meseca u kući nam je nestalo oko 500 evra iz fioke u spavaćoj sobi. Novac je bio namenjen za registraciju auta i popravku kočnica. Suprug i ja smo prernuli ceo stan, ali novcu ni traga. Kako živimo sa njegovom majkom, on je odmah posumnjao na nju. Svekrva inače ima malu penziju i već duže vreme prigovara kako joj treba nov rešoa i novi dušek. Moj muž je pobesneo. Bez ijednog čvrstog dokaza optužio je rođenu majku da nam krade iz kuće. Žena je plakala, zaklinjala se u sve na svetu da dinara nije pipnula, ali on nije hteo ni da je sasluša. Atmosfera u kući postala je paklena — danima nisu progovorili ni reč, a ona se povukla u svoju sobu i jedva da je izlazila. Pošto nisam mogla da gledam tu torturu, odlučila sam da tajno kupim malu, skrivenu kameru u obliku osveživača vazduha i stavim je na policu preko puta ormana. Htela sam da uhvatim svekrvu na delu ako ponovo pokuša nešto da uzme, samo da skratimo muke i rešimo agoniju. Ovo nedelje sam

ponovo ostavila 50 evra u istu tu fioku kao mamac. Kada sam uveče pregledala snimak sa memorijske kartice, ruke su počele da mi se tresu. Oko četiri popodne, dok sam ja bila na poslu, u sobu je ušao moj muž. Osvrnuo se oko sebe, otvorio fioku, uzeo novac, stavNovčanik u džep, a onda iz drugog džepa izvadio nov telefon i počeo sa osmehom da kuca poruke. Nije krala njegova majka. On je uzimao novac, kupovao sebi stvari i svesno pustio rođenu majku da prolazi kroz pakao i optužbe samo da bi prikrio svoje trošenje. Večeras sam pustila snimak na TV-u u dnevnoj sobi dok smo svi troje sedeli za stolom. On je pocrveneo kao nikada u životu, a svekrva je samo ćutke ustala i otišla u sobu. Sad ja pakujem kofere, jer sa čovekom koji je spreman na ovakvu podlost sopstvenoj majci — ja nemam šta više da tražim.