Propast Alta banke mogla je da bude sprečena da je Narodna banka Srbije blagovremeno reagovala, ocenio je za RTS bivši guverner, profesor Ekonomskog fakulteta i predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić. Istakao je i da će troškove tog propusta posredno snositi građani. Naglašava da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa. Smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pravu preče kupovine i pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.

Šoškić smatra da je Narodna banka Srbije imala zakonske mehanizme da spreči nastanak problema u Alta banci, ali da oni nisu adekvatno primenjeni. Kako je objasnio, centralna banka mogla je da uvede stalnu kontrolu poslovanja, obezbedi prisustvo svojih predstavnika na sednicama upravnog i izvršnog odbora, kao i da insistira na nezavisnijem radu interne revizije i službe za upravljanje rizicima.

Kao posebno zabrinjavajući podatak izdvojio je to što je, prema njegovim rečima, Alta banka u poslovnim knjigama prikazivala više od 20 odsto imovine u gotovini.

“To je bila apsolutno nedopustiva informacija za ignorisanje. Moralo se momentalno reagovati, prvo prekontrolisati da li je novac zaista tu, a onda i postaviti pitanje kompetentnosti upravljanja bankom, jer banka po pravilu ne sme da drži toliku količinu gotovog novca, jer to ukazuje na nekakvo abnormalno ponašanje“, naglasio je Šoškić.

Objasnio je da je NBS mogla da naloži da se gotovina položi na račun koji poslovna banka ima kod centralne banke, čime bi bilo omogućeno da se proveri i kontroliše stvarno stanje sredstava.

“To su sve vrlo ozbiljni propusti u funkcionisanju Narodne banke Srbije. Prvi koji bi trebalo da budu predmet istrage su svakako direktor Sektora kontrole banaka, a onda i najviše rukovodstvo u centralnoj banci, od čijih odluka zavisi da li će se postupati u ovakvim slučajevima ili ne“, rekao je Šoškić.

“Izmene zakona povećale ovlašćenja guvernera”

Govoreći o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije, posebno onima iz 2018. godine kojima je ukinuta Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, Šoškić je ocenio da su one verovatno doprinele stvaranju uslova za probleme u nadzoru bankarskog sektora.

“Ako bi Narodna banka poslovala kao nezavisna institucija, da nema visoke političke ličnosti na čelu, jer je to standard dobre prakse u svetu, da Narodna banka funkcioniše nezavisno ne samo finansijski i operativno nego i u odnosu na politički proces i političke partije u državi, onda ova zakonska rešenja ne bi nužno morala da prave probleme“, objasnio je Šoškić.

Smatra da je izmenama zakona povećana mogućnost da odluke rukovodstva centralne banke utiču na to da li će određeni problemi biti blagovremeno otkriveni i sprečeni.

“Sa ovim zakonskim izmenama mnogo veća autonomija data je političkoj ličnosti koja se nalazi na čelu, koja je mogla da svojim izborom postupanja ili nepostupanja omogući ovakav problem u našem bankarskom sistemu, koji sada košta poreske obveznike na različite načine“, ocenio je Šoškić.

“Građani će posredno snositi troškove propasti Alta banke”

Govoreći o isplati osiguranih depozita klijentima Alta banke, Šoškić je objasnio da se sredstva Agencije za osiguranje depozita obezbeđuju iz premija koje plaćaju poslovne banke. Prema njegovim rečima, iako banke neposredno finansiraju sistem osiguranja depozita, troškovi se posredno prenose i na građane kroz cene bankarskih usluga.

“Banke plaćaju premiju osiguranja za osiguranje depozita i banke će, naravno, plaćati to i dalje, ali će izvor za to biti ono što mi kao građani plaćamo bankama“, rekao je Šoškić.

Naglasio je da će kamate, provizije i drugi troškovi bankarskih usluga biti izvor iz kojeg se nadoknađuju sredstva upotrebljena za isplatu osiguranih depozita.

“Poštanska štedionica je likvidna, nema razloga za paniku”

Govoreći o Banci Poštanska štedionica, Šoškić je naglasio da se njeno poslovanje ne može porediti sa situacijom u Alta banci. Objasnio je da je osnovna razlika u vlasničkoj strukturi, jer je država vlasnik Poštanske štedionice i raspolaže mehanizmima kojima može da obezbedi dodatni kapital i likvidnost, ukoliko to bude potrebno.

“Prva stvar koju treba da imamo u vidu jeste da su Alta banka i Poštanska štedionica apsolutno različite. Jedno je mala banka privatnog vlasnika, a ovde je država vlasnik. Država može da dokapitalizuje banku, može da doda likvidnost ako je potrebno”, objasnio je Šoškić.

Istakao je da trenutno nema potrebe za takvim merama, jer je Poštanska štedionica likvidna.

“Do toga neće doći. Situacija je stabilna. Nema potrebe za time, ali treba građanstvo da zna da i to može da se realizuje. Banka je likvidna, dakle Poštanska štedionica je likvidna. Aktivirani su instrumenti podrške likvidnosti. Nema razloga za bilo kakvu vrstu panike”, poručio je Šoškić.

Naveo je i da činjenica da je država vlasnik banke predstavlja dodatni faktor sigurnosti.

“Država je vlasnik, pa samim tim na neki način i garant te institucije”, rekao je Šoškić.

“Kurs će biti fiksan, tu nema nikakve diskusije”

Ocenio je i da održavanje stabilnog kursa ne predstavlja poseban izazov za monetarne vlasti, već da je pre svega reč o odluci o režimu deviznog kursa.

“Nikad nije bilo teško održati fiksni kurs. Održati fiksni kurs je uvek bilo lako. Samo što se u našoj javnosti promovisala neka potpuno netačna teza kako je održavanje fiksnog kursa naročita sposobnost. Ne, to je pitanje odluke”, rekao je Šoškić.

Smatra da nema razloga da se kurs dinara menja i da bi eventualna destabilizacija ukazivala na neodgovarajuće postupanje nadležnih institucija.

“Fiksirati kurs je vrlo jednostavno i sada, ako dođe do bilo kakve destabilizacije kursa, to je samo dokaz da neko to namerno želi da uradi”, ocenio je Šoškić.

Naglasio je da Studentska lista ne planira promenu postojećeg režima deviznog kursa.

“Studentska lista je vrlo jasna – kurs će biti fiksan i oko toga nema u ovom trenutku nikakve diskusije. Dakle, biće fiksan”, poručio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, Srbija raspolaže dovoljnim deviznim rezervama i instrumentima monetarne politike za očuvanje stabilnosti kursa.

“Deviznih rezervi ima. Postoje instrumenti monetarne politike kojima se može obezbediti i podržati fiksni kurs. Mi nismo nestabilna zemlja. Prema tome, devizni režim će ostati nepromenjen. Fiksni kurs je lako održavati, samo je pitanje opredeljenja”, istakao je Šoškić.

“Srbija mora da obezbedi izbor u snabdevanju energentima”

Govoreći o pregovorima o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima koja predviđaju propisi Evropske unije, Šoškić je ocenio da Srbija treba da traži rešenje koje najviše odgovara njenim ekonomskim interesima.

Naveo je da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, kao i da se trgovina ruskim energentima nastavlja i sa drugim delovima sveta.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako ne bi zavisila od jednog dobavljača.

“Srbija prosto mora da vodi računa o svojim interesima pre svega i to nastojanje da dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište – da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije“, rekao je Šoškić.

Naglasio je da je cena energenata jedan od ključnih faktora konkurentnosti domaće privrede.

“Cena energije utiče na cenu koštanja svega onoga što se proizvede u Srbiji i tesno je povezana sa ambicijom da postanemo konkurentnija privreda. Jedan aspekt je rast produktivnosti, a drugi aspekt mora da bude da inputi kao što je energija budu relativno povoljni da bi naša privreda mogla da postigne bolje rezultate na međunarodnom tržištu“, zaključio je Šoškić.

Kurir/RTS