Sta mi je ponudila nova komsinica u svom stanu… Kada se nova komšinica Ivana uselila u stan preko puta, prvo što sam primetila bio je njen zarazan smeh. Uvek bi me pozdravila na stepeništu i pitala kako sam. Jedne subote pokucala je na moja vrata i zamolila me da joj pomognem da pomeri težak ormar. Kada smo završili, ponudila mi je večeru u znak zahvalnosti. Prihvatila sam, ne sluteći da ćemo do ponoći razgovarati kao da se poznajemo godinama. Pred rastanak mi
je priznala da je nekoliko dana smišljala razlog da me pozove. Nasmejala sam se i rekla da je mogla jednostavno da pita. „A šta ako bi rekla ne?“, odgovorila je. Sledećeg dana sam ja pokucala na njena vrata, ovog puta sa dve kafe. Ponekad je za novo poznanstvo potrebno samo malo hrabrosti i jedan izgovor.