Živimo u istoj zgradi već osam godina i sa komšijama uglavnom imamo korektan odnos. Posebno sa starijim gospodinom sa drugog sprata, koji je uvek bio ljubazan i spreman da pomogne.
Muž je često radio prekovremeno, pa sam dosta vremena provodila sama kod kuće.
Jednog dana komšija me je zaustavio ispred lifta i rekao da mora nešto da mi ispriča.
U prvi mah sam pomislila da se nešto dogodilo u zgradi, ali me je njegov sledeći odgovor potpuno zbunio.
Rekao je da već nedeljama viđa mog muža kako dolazi u zgradu sa jednom ženom, uglavnom dok sam ja na poslu.
Nisam želela da poverujem. Pitala sam ga da li je siguran da je to baš moj muž.
Samo je klimnuo glavom.
Te večeri sam muža pitala gde je bio prethodnog utorka. Počeo je da nabraja poslovne obaveze, ali kada sam pomenula komšiju, potpuno je zanemeo.
Posle nekoliko minuta priznao je da žena koju je dovodio nije bila ljubavnica, već njegova sestra iz prvog braka, za koju mi nikada nije rekao.
Ispostavilo se da je godinama krio da ima dete iz prethodne veze i da je njegova sestra pokušavala da nas upozna.
I dalje ne znam šta me je više pogodilo: to što mi je lagao ili to što sam osam godina živela sa čovekom čiju prošlost gotovo nisam poznavala.