Baba mu izmuzla dusu
Baba mu izmuzla dusu Prošlog meseca kupio sam polovni automobil preko oglasa. Prodavac, lik srednjih godina, zaklinjao se u sve na svetu da je auto „kao nov, vozila ga baba nedeljom do pijace“ i da nema apsolutno nikakvih ulaganja. Posle nepravedno kratke vožnje, platim ja čoveku, uzmem ključeve i sav srećan krenem ka kući. Međutim, tek što sam izašao na magistralu i postigao brzinu od 80 km/h, iz komandne table počeo je da dopire zvuk koji je zvučao kao da je unutar motora zarobljeno jato besnih kosačica. U sledećem trenutku, ugasio se radio, prozor na vozačevim vratima sam od sebe spustio se do dna i nije hteo da se podigne, a iz ventilacije je proradilo grejanje na maksimumu — na plus trideset stepeni napolju.
Stao sam na prvu pumpu, sav u znoju, sa vetrom koji mi duva u lice kroz otvoren prozor, dok je auto pištao kao da odbrojava za lansiranje u svemir.
Pozvao sam drugara koji je automehaničar. Došao je posle pola sata, podigao haubu, pogledao unutra, pa pogledao mene i rekao:
„Brate, ova ‘baba’ što ga je vozila verovatno je vozila reli po šumi. Akumulator drži plastična vezica, a senzor za grejanje je povezan žicom od punjača za telefon.”
Odmah sam pozvao starog vlasnika. Čim je čuo moj glas, rekao je: „Joj, znate, zaboravio sam da vam kažem, taj auto ima malo svoju dušu…”
Odgovorio sam mu:
„Prijatelju, auto ti nema dušu, nego duhove. Ako ne dođeš za dvadeset minuta na pumpu sa mojim parama, dovešću ti ovu njegovu ‘dušu’ pravo ispred kuće da ti greje dnevnu sobu.”
Čovek se stvorio na pumpi za 15 minuta, vratio mi novac do poslednjeg dinara i odvezao svoju „dušu“ nazad. Od tada polovne automobile kupujem isključivo u pratnji dva mehaničara i dijagnostike.
