Kako su me zaposlile mrežaste čarape…
Kako su me zaposlile mrežaste čarape… Bila je kasna jesen, hladnjikavo jutro i taj prvi dan kada sam konačno prikupila hrabrost da krenem na razgovor za posao. Nije bila u pitanju neka formalna kancelarija, već otvaranje novog, modernog restorana u gradu. Tražili su nekoga za poziciju menadžera ili šefa sale — posao koji sam izuzetno želela i za koji sam se spremala nedeljama. Želela sam da ostavim utisak samouverene, ali i stilizovane osobe. Umesto klasičnih crnih grilonki, odlučila sam se za fine, elegantne čipkaste čarape sa diskretnim radom, uz ravnu crnu suknju do kolena i klasičan kaput. Izgledalo je moderno, šik i baš onako kako sam zamislila. Kad sam stigla na intervju, sve je išlo savršeno. Vlasnik restorana i glavna menadžerka bili su oduševljeni mojim biografijom i stavom. Razgovor je trajao skoro sat vremena, a atmosfera je bila
opuštena. Na samom kraju, dok smo ustajali, vlasnik mi je uz osmeh rekao: — „Stvarno nam treba neko sa vašom energijom i oko za detalje. Jedino imamo jedan specifičan uslov koji nismo stavili u oglas…“ Pogledala sam ga malo zatečeno, a on nastavi: — „Prostor restorana ima dosta staklenih povšina i specifičnu, toplu estetiku. Tražimo osobu koja zna da iznese stil, a vaše čarape su nas iskreno oduševile čim ste ušli. Pokazuju smisao za detalje koji se kod nas traži.“ Ispostavilo se da je restoran imao koncept gde je osoblje moralo imati prepoznatljiv, elegantan dres-kod sa ličnim pečatom, a moj izraz stila tog jutra bio je tačno ono što su tražili. Posao sam dobila na licu mesta, a te čipkaste čarape i danas čuvam kao svoj mali amajliju za sreću. Ponekad najneočekivaniji detalji otvore vrata koja godinama pokušavamo da pomerimo.
