Komšinica sa trećeg… Uselila se u stan ispod mog u martu, a već u aprilu sam znao njen raspored bolje nego svoj. Zvala se Jelena, imala je trideset četiri godine i naviku da otvara vrata u kućnoj haljini kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Prvi put je pokucala jer je
“nestalo struje u kuhinji”. Struja je radila. Dok sam pregledao osigurače, stajala je oslonjena o dovratak i posmatrala me bez imalo stida. “Uvek si tako ozbiljan?” pitala je. “Samo kad radim.” “Onda ću da ti nađem posao koji te opušta.” Nasmešila se, a ja sam shvatio da se nikad nisam ni branio. Kad sam otišao, ostavila je vrata odškrinuta, a na stolu dve čaše. Nije pitala da li ću ostati. Samo je pomerila stolicu pored sebe.