Tokom studija bio sam veoma mršav i oduvek sam imao kompleks zbog nedostatka mišićne mase. Još u srednjoj školi su me zadirkivali zbog izgleda, a iako sam želeo da počnem da treniram, nikako nisam uspevao da pronađem dovoljno motivacije. Studije prava oduzimale su mi mnogo vremena, pa sam stalno odlagao tu odluku. Jedne večeri sam u Maksiju birao energetsko piće kako bih ostao budan i učio za ispite, kada sam sasvim slučajno ugledao Pavla, druga iz srednje škole. U međuvremenu je završavao DIF, otvorio sopstvenu teretanu i postao personalni trener. Oduvek je bio zgodan, ali sada je izgledao još bolje jer je treningu posvetio gotovo svaki slobodan trenutak. U srednjoj je često zadirkivao moj izgled i nagovarao me da počnem da vežbam, a između nas je uvek postojala neka posebna vrsta zadirkivanja i međusobne provokacije. Nikada nismo bili posebno bliski, ali sam imao utisak da je naslućivao da me privlače muškarci i nikada zbog toga nije pravio problem. Te večeri smo se lepo ispričali, a on mi je ponudio da dođem u njegovu teretanu, obećavajući mi povoljniju cenu i pomoć oko treninga. Konačno sam prihvatio njegov predlog, što ga je vidno obradovalo. Nekoliko dana kasnije pojavio sam se u njegovoj teretani, gde je trebalo da održimo prvi trening. Odmah sam primetio koliko je opušten i samouveren, a njegov sportski izgled dodatno je pojačavao moju nervozu. Pošto je teretana već bila zatvorena za ostale posetioce, bili smo potpuno sami. Primetio je da ga povremeno posmatram i kroz šalu me zadirkivao zbog toga. Pokušavao sam da se koncentrišem na vežbe, ali mi to nije baš polazilo za rukom. Počeli
smo sa vežbama za stomak, a zatim nastavili sa sklekovima, benč presom i tegovima. Pavle mi je sve vreme pomagao, pokazivao pravilnu tehniku i ohrabrivao me da ne odustajem. Njegova blizina i način na koji se ponašao dodatno su me zbunjivali, pa sam se jedva koncentrisao na ono što radim. Povremeno bi se našalio na moj račun, a ja bih se pravio da ne primećujem njegove provokacije. Ipak, imao sam utisak da je svestan koliko sam nesiguran i da mu je zabavno da me posmatra dok pokušavam da ostanem ozbiljan. Nakon nekoliko serija prešli smo na vežbe sa tegovima. Ponovo mi je demonstrirao pravilne pokrete, strpljivo objašnjavajući svaki detalj. Na kraju mi je uključio traku za trčanje i pokazao kako da završim trening kardio vežbama. Dok sam vežbao, on je sređivao prostor i polako pripremao teretanu za zatvaranje. Kada sam završio, brzo sam se presvukao i krenuo prema izlazu, još uvek pokušavajući da saberem utiske sa prvog treninga. Tada sam ga sreo kod vrata. Pružio mi je ruku za peticu i pitao da li se ponovo vidimo i da li mi je trening prijao. Stidljivo sam potvrdio, a on mi je uz osmeh rekao da imam potencijala i da od mene može biti nešto ako budem redovno dolazio. Zatim me je pozvao da dođem već sutradan, u isto vreme. Prihvatio sam poziv, iako sam i dalje bio pomalo zbunjen celom situacijom. Kasnije sam dugo razmišljao o tom susretu, o njegovim šalama i neobičnom ponašanju, pitajući se da li je sve bila samo njegova uobičajena provokacija ili je pokušavao da mi pošalje neku drugačiju poruku. Jedno je bilo sigurno – jedva sam čekao sledeći trening i ponovni susret sa Pavlom.