Ostavila sam otključan stan na 30 sekundi, a muž me je zatekao u hodniku sa komšijom i ručkom koji gori!
Ostavila sam otključan stan na 30 sekundi, a muž me je zatekao u hodniku sa komšijom i ručkom koji gori! Prošlog vikenda rešila sam da iznenadim muža i napravim mu omiljeni ručak jer je cele nedelje radio prekovremeno. Kako je napolju bilo vruće, otvorila sam sve prozore u stanu, pustila muziku i razletela se po kuhinji u kratkoj letnjoj haljini.
U jednom momentu shvatila sam da mi fali puter za sos, pa sam istrčala do komšinice sa sprata iznad da pozajmim. Pošto je to posao od 30 sekundi, ostavila sam ulazna vrata samo odškrinuta.
Međutim, dok sam se vraćala niz stepenice sa puterom u ruci, promaja je napravila svoje — vrata našeg stana su se uz glasan tresak zalupila.
Stajala sam u hodniku zgrade bez ključa, bez telefona, u papučama i letnjoj haljini, dok je u kuhinji ručak bio na uključenoj ringli.
Panika me je uhvatila u sekundi. Počela sam da kucam kod komšije sa istog sprata da pozovem muža sa njegovog telefona. Kad je čovek otvorio vrata i video me sav zaplašen i zadihan, ponudio se da izađe na svoj balkon i preko zajedničke olučne cevi preskoči na našu terasu i otvori mi vrata iznutra.
Baš u trenutku kada se komšija prebacio preko ograde i ušao kroz prozor naše spavaće sobe, na sprat stiže moj muž sa posla.
Zatekao me je u hodniku, a iz našeg stana izlazi komšija u majici bez rukava, briše znoj sa čela i govori: „Evo, uspeo sam iz prvog pokušaja, jedva sam ušao!”
Muž je stao, pogledao mene, pogledao komšiju, pa pogledao u puter koji sam još uvek držala u ruci kao jedini dokaz svoje nevinosti.
Srećom, čim je osetio miris zagorelog sosa iz kuhinje, sve mu je bilo jasno. Ručak je propao, ali smo komšiju morali da častimo pvom za kaskaderske veštine.
