Svekrva je ušla u stan sat vremena ranije i zatekla me u izdanju koje će pamtiti do kraja života!

Svekrva je ušla u stan sat vremena ranije i zatekla me u izdanju koje će pamtiti do kraja života! Prošle subote rešila sam da napravim veliko spremanje kuće pre nego što nam uveče dođu muževljevi roditelji na večeru. Kako sam žurila da sve završim na vreme, poslala sam muža u grad da dokupi namirnice, a ja sam se bacila na ribanje kupatila i brisanje prozora.

Da bih lakše dohvatila visoke delove prozora u dnevnoj sobi, privukla sam staru drvenu stolicu. Stala sam na nju u pamučnim čarapama, sa krpom u jednoj i sredstvom za staklo u drugoj ruci. U tom trenutku zvoni interfon — svekar i svekrva stižu čitav sat ranije nego što je bilo dogovoreno.

U panici da što pre siđem i otvorim im vrata, zaboravila sam da su mi čarape klizave. Čim sam napravila korak, noge su mi odletele u vazduh, stolica se prevrnula uz prasak, a ja sam pala direktno u veliku plastičnu kofu sa sapunicom i prljavom vodom koju sam ostavila pored.

Zapela sam kukovima u kofi tako da nisam mogla da ustanem, sav veš koji se sušio u blizini sam povukla sa sobom, a prskalica za prozor se aktivirala i poprskala me pravo po licu.

Dok sam se bespomoćno koprcala na podu zaglavljena u kofi, ulazna vrata se otvaraju — svekar i svekrva ulaze jer su imali rezervni ključ koji im je muž dao nedelju dana ranije.

Zatekli su me na sred dnevne sobe: ležim u kofi punoj sapunice, prekrivena mokrim peškirima, sa sredstvom za stakla u ruci i penom na glavi.

Svekrva je ispustila torbu od šoka, a ja sam je pogledala sa poda, obrisala sapunicu sa oka i rekla:

„Pa… rekla sam da je kuća u fazi dubinskog pranja, ali nisam naglasila da i ja ulazim u cenu tretmana.”

Svekar je pukao od smeha i pomogao mi da se izvučem iz kofe, a priča je postala glavna tema večere.