Otišla sam kod komšije na jednu čašicu rakije pored kazana sad celo selo prica o meni….

Otišla sam kod komšije na jednu čašicu rakije pored kazana sad celo selo prica o meni… Prošle jeseni moj komšija, čika Raka, pekao je rakiju u svom dvorištu i ceo sokak je mirisao na kominu. Kada sam prolazila pored njegove kapije, pozvao me je da svratim na jednu čašicu da ocenim kakva je „prvenac“ šljiva ove godine.

Sela sam na drvenu klupu pored kazana, uzela čašicu i dok smo pričali o komšijskim temama, rešila da mu pomognem oko pripreme drva za loženje. Kako me je ona jedna čašica na prazan stomak uhvatila brže nego što sam očekivala, proradio je inat da mu pokažem kako i žene znaju raditi oko kazana.

Dok je on otišao do podruma po novu flašu, uzel sam veliku sekiru i cepanicu, pa sam rešila da „odradim“ komšiju i iscepam mu celu gomilu drva koja mu je ostala pored kazana.

Međutim, od rakije mi je zamaglio vid. Zamahnula sam iz sve snage, promašila cepanicu i udarila direktno u drvenu nogaru od klupe na kojoj je stajao lavor sa tek ispečenom rakijom. Klupa se nakrivila, lavor se prevrnuo, a litri vruće rakije počeše da teku po travi.

U tom momentu komšija izlazi iz podruma sa flašom u ruci i zatiče scenu: ja stojim sa sekirom u ruci, nakrivljena klupa i prazan lavor na zemlji.

Čovek je stao, pogledao u mene, pa u prazan lavor, a ja sam obrisala znoj sa čela, naslonila se na sekiru i rekla:

„Eto, komšija… Rekla sam da ću ti ‘odraditi’ posao oko drva, ali sam ti usput odradila i redukciju alkohola da ne pretjeraš sa degustacijom!”

Čika Raka je ostao bez teksta, ali je na kraju samo zamahnuo rukom i nasmejao se. Od tada, čim me vidi blizu kazana, sam mi prinosi stolice i ne da mi da dotaknem ni drva ni sekiru.