Radim na jednoj od najuticajnih televizija u zemlji direktor me okrece kao palacinku… Radim na jednoj od najuticajnih televizija u zemlji, okružena kamerama, reflektorima i poznatim licima za kojima se cela nacija okreće na ulici, a moj život se pretvorio u pravu sapunicu iza kulisa u kojoj glavnu ulogu delim sa generalnim direktorom kuće čija reč otvara i zatvara sva vrata. Sve je počelo potpuno nevino, kada sam nakon jedne naporne večernje emisije ostala u montaži da ispravim greške, a on je ušao sa dve čaše vina i rečenicom koja je zvučala previše šarmantno da bih joj odolela, nudeći mi zaštitu, napredovanje i mesto voditeljke glavnog dnevnika ukoliko pristanem da budem „lojalna tima“. U početku su to bili tajni sastanci u njegovoj kancelariji posle ponoći, spuštenih roletni i zaključanih vrata, dok su nam adrenalin i strah da nas neko ne uslika u hodniku davali posebnu draž,
ali se ta afera ubrzo pretvorila u mračnu zavisnost od moći u kojoj sam shvatila da više nisam samo ambiciozna novinarka, već njegova privatna taokinja. Svaki put kada stanem pred kamere i čitam vesti o moralu, poštenju i zakonima, stomak mi se okreće jer znam da je svaka zasluga, svaka marka sakoa koju nosim i svaka pozicija na kojoj se nalazim kupljena telom na njegovom kožnom kauču, dok mi kolegice sa televizije zavide na uspehu i pitaju se čiju li vezu imam u upravnom odboru. Problem je nastao onog trenutka kada su moji apetiti porasli i kada sam poželela sopstvenu autorsku emisiju, a on mi je hladno spustio loptu na zemlju i dao do znanja da sam tu samo da mu služim kada se ugase kamere, a da karijeru mogu da zaboravim ukoliko se usudim da tražim previše. Sada živim u paranoji, zaglavljena u toksičnom krugu u kome ga istovremeno prezirem zbog poniženja i želim jer mi drži sudbinu u šaci, pitajući se da li je vredelo prodati obraz za nekoliko minuta slave pod reflektorima i direktorsku fotelju koja se pretvorila u najgori zatvor.