Tašta je ostala sama kod kuće, pa sam iskoristio priliku…
Tašta je ostala sama kod kuće, pa sam iskoristio priliku… Prošle nedelje moj šurak je zamolio tasta da mu pomogne oko kupovine nekog polovnog auta, pa su obojica otišli na celodnevni auto-pijac u drugi grad. Tašta je ostala sama kod kuće, ubeđena da je niko neće uznemiravati jer je računala da sam ja na poslu, a supruga na turnusu.
Kako mi je pukla mreža u firmi, pustili su nas ranije kući. Svratio sam do tasta da vratim motornu testeru koju sam pozajmio za vikend. Ušao sam tiho kroz garažu i krenuo ka radionici u prizemlju. Međutim, iz letnje kuhinje u dvorišnom delu čuli su se neobični zvuci i glasna muzika sa radija.
Privukao sam se prozoru misleći da je ostavila uključen TV, a unutra sam imao šta i da vidim: tašta je dovela nekog lika iz komšiluka, u dobi mog šuraka, i usred bela dana ga doslovno zaskočila na velikom drvenom stolu za ručavanje.
U toj strasti i žurbi, lik je zamahnuo rukom i zakačio veliku činiju sa svežim paradajzom koja se uz glasan tresak prosula po celim pločicama.
U tom trenutku sam pokucao na staklo prozora i uđoh unutra. Oboje su skočili kao popareni. Lik je u panici krenuo da se spotiče o paradajz i traži patike pod stolom, dok je tašta pobledela kao krpa, grozničavo popravljajući kecelju i zamuckujući kako je to „samo komšija došao da pomogne oko police“.
Pogledao sam ih oboje, obrisao ruke o krpu, uzeo ključeve od garaže i rekao potpuno mirno: „Vidim da komšija baš ozbiljno ulaže trud u održavanje vaše domaće kuhinje… Pokupite ovaj paradajz dok se tast nije vratio, a ja odoh gore po testeru.”
Lik je pobegao kroz dvorište bez jedne patike, tašta je ostala na kolenima da briše pod u potpunoj tišini, a od te nedelje na svakom porodičnom ručku prva mi sipa supu i ne skida pogled s poda.
