Teodora kobasičarka… Došao sam na slavu kod kolege i odmah sam primetio da me prati pogledom jedna žena preko sobe. Zvala se Teodora, njegova sestra, razvedena, sa onim smehom koji se širi kroz prostoriju. Dok sam stajao kraj police sa knjigama, prišla je iza mene i tiho rekla:
“Ti uvek bežiš od razgovora ili samo od mene?” “Samo od onih koje mogu da me nadigraju.” “Onda ćeš morati da bežiš brže.” Uzela mi je čašu iz ruke, otpila gutljaj i vratila mi je. Ceo ostatak večeri nisam čuo ni jednu priču, samo sam se pitao koliko dugo još mogu da se pravim da je ne primećujem.