Čim je pao pečat za razvod odmah sam otisla u wc sa konobarom za potvrdu…
Čim je pao pečat za razvof odmah sam otisla u wc sa konobarom za potvrdu… Ušla sam u kafić preko puta suda sa osećajem da mi je kamen pao sa srca. Sudska rasprava je konačno bila gotova. Pored mene je hodao on — moj advokat, čovek koji odiše onim hladnim, odmerenim autoritetom. Besprekorno odelo, skup sat, smirenost koja me je tokom celog ročišta držala da ne puknem od stresa. Nismo mnogo pričali dok smo čekali piće. Adrenalin od suđenja i dalje je strujao kroz nas oboje, ali se atmosfera za stolom promenila. Postala je teška, napeta, prožeta nečim što se već nedeljama valjalo u vazduhu, a što smo oboje vešto ignorisali pod izgovorom „profesionalne saradnje”. Pogledao me je preko čaše — dug, direktan pogled u kom više
nije bilo ni tragova protokola. Bez reči sam ustala i krenula ka toaletu na kraju hodnika. Nije prošlo ni pola minuta pre nego što su se vrata otvorila i on ušao, zaključavši bravu jednim brzim pokretom. Sve ono što je bilo potiskivano iza formalnih razgovora i uzdržanih osmeha eksplodiralo je u tom malom prostora. Nije bilo oklevanja. Pritisnuo me je uz hladne pločice, a kontrast između njegovog uglađenog izgleda i sirove, nestrpljive strasti bio je potpuno oslobađajući. Zaboravila sam i na sud, i na stres, i na to gde se nalazimo. Sve se svelo na taj trenutak, ubrzan dah i dodire koji su nosili čistu snagu olakšanja Kada smo se nekoliko minuta kasnije vratili za sto, piće se još nije ni otopilo. Sedeli smo jedno preko puta drugog kao dva stranca koji piju kafu, ali sa saznanjem da se iz tog kafića više ne vraćamo na staro. Želiš li da ovu priču razvijemo dalje u dužoj formi ili spremamo novu anegdotu sa potpuno drugom tematikom?
