Nije tražio ništa zauzvrat na licu mesta, previse diskretno me…
Nije tražio ništa zauzvrat na licu mesta, previse diskretno me… Sve je počelo kao običan poslovni put u drugi grad. Trebalo je da ostanem dva dana radi nekih sastanaka, a firmin budžet je pokrivao prilično prosečan hotel. Međutim, kada sam stigla na recepciju, rekli su mi da je došlo do greške u sistemu i da su moje rezervacije prodate drugom gostu. Dok sam stajala sa koferom i razmišljala gde ću da prenoćim, čovek koji je stajao iza mene u redu — elegantan, u kasnim četrdesetim, koji je očigledno bio čest gost tog hotela — jednostavno se umešao. Prišao je recepcioneru, izgovorio nekoliko tihih rečenica i sredio da me prebace u gornji apartmanski blok o njegovom trošku, bez ikakvog pravljenja drame.
Nije tražio ništa zauzvrat na licu mesta, samo je ostavio svoju vizitkartu na pultu i rekao: “Grad je prelep uveče, ako ne voliš da večeraš sama, javi se.” Večera te večeri u restoranu na poslednjem spratu bila je sve samo ne obično poslovno iskustvo. Pokazalo se da je vlasnik nekoliko uspešnih građevinskih firmi, a način na koji je razgovarao i ophodio se prema meni učinio je da se osećam kao na drugom svetu. Da li ti odgovara ovaj smer za objave ili ti treba ispovest sa nekom konkretnom tematikom za sledeći tekst?
