Moj sin je poznati fudbaler i nasao neku fuju koja ga koristi materijalno to sam saznala kad je…. Moj sin je poznati fudbaler. Prala sam mu dresove u ruci kad nismo imali za mašinu. Sad ga gleda ceo svet.
Onda se pojavila ona.
Lepa. Nasmejana. Uvek pod ruku sa njim. Prvo sam bila srećna, a onda me je nešto počelo grristi. Pričala je o torbama, satovima, putovanjima. Nijednom nije pitala da li ga boli noga. Nijednom.
Zvala bi ga samo kad joj treba novac. I on bi dao, jer ne ume da kaže ne ženi koju voli.
Pre godinu dana prešao je u klub u drugoj državi. Odahnula sam. Pomislila sam: razdaljina će mu otvoriti oči.
Onda mi je zazvonio telefon. Prijateljica. Samo fotografija.
Ona. U kafiću. Sa drugim.
Držao joj je ruku. Smejala se onim istim osmehom. A na stolu torba koju je moj sin kupio pre mesec dana.
Ruke su mi se tresle. Da mu pošaljem sliku? Da ćutim? Kako da kažem detetu da ga neko koristi, a da ga ne slomim?
Napisala sam samo: “Sine, nazovi mamu kad stigneš. Moramo da popričamo.”
Još nije odgovorio.
Ne tražim osvetu. Samo želim da zna da postoje ljudi koji bi ga voleli i da nikad ništa nije imao. Ja sam jedna od njih.
Čekam da se javi.