Sta ce njoj bočica lubrikanta
Sta ce njoj bočica lubrikanta Prošlog vikenda roditelji su otišli na svadbu u drugi grad, pa sam iskoristila priliku da sa svekrvom napravim veliko spremanje i krečenje gornjeg sprata kuće. Svekrva je bila raspoložena da pomogne, uvek pedantna i ubeđena da sve mora da blista.
Dok smo praznile maminu radnu sobu i pomatale teški sto od punog drveta, svekrva je rešila da prebriše prašinu sa unutrašnje strane fioka koje godinama niko nije otvarao. Izukla je poslednju, duboku fioku na dnu stola, a iz nje je, uz glasan tresak o pločice, ispala velika crna kutija sa providnim poklopcem.
Kutija se otvorila pri padu, a po podu su se rasuli mamin roze silikonski vibrator, par lisica sa roze krznom i bočica lubrikanta.
U sobi je u sekundi zavladala grobna tišina. Svekrva je ostala u pognutom položaju, sa krpom u ruci i ustima otvorenim od šoka. Pogledala je u rekvizite na podu, pa podigla pogled ka meni, blago prebledela.
Brzo sam priskočila, pokupila sve sa poda, vratila u kutiju i gurnula je duboko natrag u fioku.
Pogledala sam je potpuno mirno, obrisala ruke o kecelju i rekla sa najozbiljnijim licem: „Eto, to su ti mamine rekvizite za one njene časove drame i glume koje je pohađala pre par godina… Rekla sam ti da se uvek spremala za najzahtevnije uloge. Nego, gde nam je bež boja za zidove?”
Svekrva je par puta trepnula, progutala knedlu, ulaštila krpom već čistu fioku i samo tiho rekla: „Da… gluma je stbilna umetnost.” Do kraja dana više nismo spomenule taj radni sto.
