Moja tašta uhvacena u nezgodnom polozaju
Moja tašta uhvacena u nezgodnom polozaju… Prošlog vikenda supruga i ja smo otišli do njenih u selo da im pomognemo oko nekih radova u dvorištu. Dan je bio pakleno vruć, pa sam posle podne skoknuo do lokalne prodavnice da kupim hladno piće i osveženje za sve nas. Kada sam se vratio, u dvorištu nije bilo nikog. Prekriven znojem i umoran, rešio sam da odem do letnje kuhinje i iznenadim ih osveženjem. Međutim, čim sam odškrinuo vrata, usledio je potpadajući šok. Moja tašta je stajala na sredini prostorije sa izrazom potpunog zaborava na licu, dok je moj tast u uglu pokušavao da popravi neki stari radio, ubeđen da su oboje sami u kući.
U tom trenutku, od moje iznenadne pojave, oboje su se presekli i ostali skamenjeni u mestu, dok su mi kese sa pićem zamalo ispale iz ruku. Tašta je u sekundi prebledela, grozničavo pokušavajući da se pribere i nasmeje, dok je tast naglo ispustio šrafciger koji je pao na pločice uz glasan tresak.
Pogledao sam ih oboje, obrisao čelo i rekao sa potpunim mirom:
„Vidim da su radovi u punom jeku i da vam pomoć fantastično ide… Ja sam samo doneo hladno piće, a vi nastavite gde ste stali pre nego što supruga siđe sa sprata.”
Tast je samo progutao knedlu i klimnuo glavom bez reči, tašta se brzinski izreklamirala kako mora da proveri ručak na šporetu, a ja sam se okrenuo i izašao u dvorište, ostavljajući ih da se oporave od šoka.
